Ово високо признање Друштво српских домаћина (ДСД) је доделило академику Василију Крестићу за његово животно дело – као „великом борцу за право, истину и заштиту српског народа, непроцењиво научно дело и изузетног историографа националне историје“.
Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина је 27. марта 2026. године у Београду, уручио Грамату, академику Василију Крестићу.
Академик Василије Крестић је, поред других важних и одговорних дужности које је обављао у САНУ, на Универзитету у Београду, у научној заједници, као и у саветима других националних институција у Србији и Републици Српској, укључујући и дужност председника Научно-стручног одбора ДСД. Овом свечаном догађају, присуствовали су и чланови Друштва српских домаћина: проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора, Љиљана Браловић, председник Општинског одбора ДСД у Горњем Милановцу, Слободан Ерић, потпредседник, Славко Марјановић и Милутин Браловић.
Нићифор Аничић се поводом предаје Грамате Друштва обратио академику Василију Крестићу лепим и узвишеним речима:
„Драги наш професоре,
Данас сам дошао са мојим најближим сарадницима да кажемо пар речи шта мислимо и осећамо према Теби. Нас двојица се сретосмо први пут у Сава центру пре доста времена. И ја сам знао пре тога, o Теби, као и што су и остали у Србији знали, драги наш велики учитељу и брате. Није једноставно на малом папиру описати и рећи шта си Ти све урадио за Србију и Српство. Али зато о Теби говоре Твоја дела и говориће све док је и једног Србина. Морам рећи да је жалосно када неки наши грађани на неким положајима желе да Твоју истину и рад омаловаже. Они нису свесни да је истина највећа институција, као и да им то никада неће успети. Али ће они бити на споменику срама.
Друштво српских домаћина те цени, поштује и воли искрено. Ми смо те позвали у наше Друштво као саветника и тако смо те и доживљавали. Ја лично сам те користио и доживљавао као старијег, искуснијег и паметнијег брата. И на томе смо Ти много захвални. Трагедија српског народа је што је себи дозволио да га несрећни политичари доведу у ћорсокак. Народ је уништен, изгубио је морал, душу и никад у својој историји није био на тако ниском моралном нивоу. Како реч наш Иво Андрић: „Кад паметни ућуте, будале проговоре, а фукаре се обогате“. Зла судбина нашег рода је ово данашње руководство, које је уништило просвету. Док имамо супротан пример на Далеком истоку - Цар Јапана се клања учитељу. Зато су Јапанци успели да буду међу три најаче економске силе у свету.
Знам како је Теби драги професоре, себе си дао свом народу да би му било боље сутра, а оно све наопако. Не бих желео више о нашој судбини можда је смо заслужили од Бога. Знам да ће Твоје име кроз векове помињати паметни људи, и да ће Твоју науку проучавати и преносити млађима. Надајмо се да ће доћи то време да се паметне речи, и паметна дела поштују и цене. Сигуран сам у једно да ће Твоја слика бити у канцеларији Друштва српских домаћина и да ће је млађи уважавати и поштовати“, закључио је Нићифор Аничић.
Председник Друштва српских домаћина је још и додао да je све ово мало речено, и да ми уопште нисмо свесни наших вредности и величина попут Николе Тесле: „Само хоћу ово да знаш да те у Друштву српских домаћина сви волимо. И да ми живиш, и да дочекамо да на једном већем месту прославимо Твој стоти рођендан“, пожелео је Нићифор Аничић.
Потом се Нићифору Аничићу и присутнима обратио академик Василије Крестић:
„Морам да признам да сам пријатно изненађен. Нисам очекивао било какво признање, нити мислим да сам га по свом раду заслужио у тој мери, и нисам очекивао да ми се неко одужује. Кад сам пришао вашем удружењу, пришао сам зато што сам сматрао да са Тобом на челу то Удружење има смисла и да ће учинити што год може за добробит овог народа. Бојим се да сам ја мало шта дао том Удружењу и зато ме је изненадило ово признање, можда га и не заслужујем. Али занимљиво је нешто што сматрам случајношћу. Данас сам добио од Матице Српске зборник радова, посвећен мени и мом раду са пуно похвала - сличних похвала које сте и Ви написали у овом писму. Ту се види како Бог режира исте ствари. У овим годинама у којима сам, Богу хвала - а то су дубоке године, захваљујући Богу сачувао сам здраву памет. Али морам рећи, отићићу са овог света незадовољан, не са оним што нисам урадио - него што нисам урадио више. Али и незадовољан зато што мислим да мој рад није наишао на оно разумевање на које сам ја очекивао да ће наићи. Данас када сам добио овај зборник, пре сат и по, два, читам текст председника Матице Српске, прочитао сам само 5-6 страна, то је толико лепих речи, толико признања и толико упозорења народу на оно што сам урадио да морам признати да сам мало охрабрен. Хвала Вам, можда и претерујете у томе што сте ми са вашег, са становишта вашег Удружења, дали толико признање. Мало сам ја за вас радио али сам радио више на пољу коме сам посветио сав свој живот. У теби сам драги Нићифоре, од кад сам те упознао, стекао великог пријатеља“, закључио је академик Василије Крестић.
Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић поклонио је академику Василију Крестићу и уметничку слику – милешевског Белог анђела.
