Духовни живот
Како је водећи светски атеиста др Ентони Флу постао религиозан
Вест која је шокирала велики део научне заједнице. Постоји само један научник у историји који је био назван "икона атеизма" и "шампион атеизма" - др Ентони Флу. Пред бројним камерама др Флу је изјавио: „Сазвао сам ову конференцију за штампу да вас обавестим да сам постао религиозан. Под притиском јасних и недвосмислених научних чињеница морао сам да прихватим да Бог постоји“.
пише: Мирољуб Петровић
Слава подвижника преподобни Герасим родио се у Ликији. Још у младости обузет божанском мишљу, он огради себе страхом Божјим и прими свештени монашки лик. Најпре оде у унутрашњу пустињу Тиваиде у Египту и тамо богоугодно поживе неко време у духовним подвизима. Затим се врати у своју постојбину Ликију. Потом оде у Палестину, при крају владавине Теодосија Млађег да се поклони Светим Местима и тамо се настани у Јорданској пустињи коју као светла звезда обасјаваше светлошћу својих врлина. Ту поред Јордана он касније и манастир подиже.
Отац Ђерардо Ћофари, монах Доминиканског реда, директор Центра за изучавање Светог Николе у Базилици свеца у Барију, говори за Геополитику
Већ од првих Немањића ми имамо много сведочанстава о поклонима нашој цркви. Све је постало нарочито извесно са Светим краљем Милутином, када се односи све више побољшавају. Милутин нам је поклонио веома битну ствар – сребрни олтар од сребра тежак 600 килограма. У ствари, гроб, камени олтар Светог Николе, био је прекривен тим сребрним олтаром у виду поклопца који се налазио у оквиру целе капеле исковане од српског сребра из Новог Брда. Данас би Руси желели да сребром опточе комплетну капелу Светог Николе, али ми то не дозвољавамо, јер за нас је исувише драгоцена она коју смо добили од српских владара.
Разговор водио (и превео): Драган Мраовић
Академик Владета Јеротић, аутор бројних књига и студија, говори за Геополитику
Данашњи повратак православном хришћанству у српском народу сматрам очекиваним и природним, јер су и религија и историјска свест једног народа архетипске вредности у свих људи и народа на свету. Присуство "различитог сензибилитета и духовна струјања" у Србији данас природно је и неизбежно. На Српској цркви и њеним великодостојницима је да умеју да разликују кукољ од пшенице, али и тада да не чупа кукољ од пшенице, према речима Христовим из Јеванђеља, да не би, "чупајући кукољ, ишчупао и пшеницу".
Уважени професоре, да ли бисмо могли дати дефиницију или кратко описати карактер српског народа? Колико је у обликовању карактерологије наше нације удео предхришћанског (паганског) а колики је, рецимо, удео светитељске и просветитељске мисије Светог Саве, који је први извршио суштинску христијанизацију Срба? Коначно, колико је наш карактер формирао и косовски завет, или косовски мит који је, по мом мишљењу, централни догађај у нашој националној историји?
Незахвално је, а и све мање прихватљиво у круговима познатих данашњих антрополога, давање дефиниција карактера неког народа.
Код нас је у више махова писано о карактерологији српског народа (или, шире, динарског); о његовим позитивним особинама као што су: виталност, рецептивна (пријемљива) душевност, богата имагинација, слободољубивост, као и негативним: биолошка заокупљеност собом, неуздржаност, несталност, мимикрија (о чему су добро писали многи, од Јована Цвијића, Владимира Дворниковића, до Бојана Јовановића).
Разговор са Клодом Лапортом (Claude Laporte) поводом објављивања његовог свеправославног календара Сви свеци Православља.
Аутор, млади женевски адвокат Клод Лапорт, са 33 године је остварио дело које би могло да заокупља читаву екипу истраживача. Спискове светитеља из грчко-словенског света допунио је именима из западних земаља, (укупно 12 000 имена) подсећајући нас да је цела Европа до раскола у XI веку била уједињена у православној вери, и да су сведоци истине носили и имена као Олаф, Гвендолина, Валтер или Вилфрид.
Разговор водио: Слободан Деспот
