Анализа
Геноцид почињен над Србима у Независној Држави Хрватској, као тема научног изучавања, у време комунизма за науку била је под табуом. Стога није случајно да се тада њоме мало ко и бавио па је до њеног интензивнијег и озбиљнијег изучавања дошло тек после слома комунизма и распада Југославије.
Док је српска држава годинама трошила новац на ствари попут новосадског „Егзита“, шта су радили Мађари? Под руководством Орбана и Фидеса улагали су у „летње фестивале“ и од њих направили интелектуално-политичке и идентитетске догађаје првог реда.
Према професору Нају, паметна моћ се разликује од тврде моћи, али се разликује и од меке. То је зато што паметна моћ није трећи тип, већ је метод. Паметна моћ се односи на препознавање различитих облика моћи и инструмената које може да користи. Поред тога, он тврди да паметна моћ значи постављање структуриране политичке агенде како би се постигли одређени циљеви.
Пише: Бранко Милановић
Неколико пута, у разговору са обичним Малежанима, суочавао сам се с оптужбама за српски геноцид у Босни. То је увек било изречено на уљудан начин. Нисам се слагао с њима по свим тачкама, али сам приметио да је такав негативан став много више био присутан међу људима са израженим исламистичким уверењима. Остали, који нису били нарочито привржени исламу и мање су се интересовали за светска дешавања, никада нису ни чули за те периферне европске земље које су ратовале међусобно. Сигурно је да сам као појединце више ценио оне који се нису слагали са мном него оне које није било брига. Можда можемо водити лепе животе у потпуној равнодушности према остатку света, али ако сви тако поступају, у каквом ћемо свету живети?
Државни удар у Београду 27. марта 1941. представљао је врхунац упорних покушаја британског премијера Винстона Черчила током прва три месеца 1941, уз америчко асистирање, да се Краљевина Југославија приволи на саможртвовање зарад побољшања британских стратешких позиција.
Положај и улога државе Израел требају се боље разумети посебно у дугорочној перспективи.
Николај Стариков, руски истраживач, пише о бољшевицима и Лењину, који је дошао блиндираним возом преко непријатељске територије, сугеришући да Уљанов није радио за Немачку већ Енглеску, откривајући много тога новог о револуцији 1917, у својој књизи под овим насловом.
- Разматрање “меке моћи” Србије кроз примере истраживања других држава
- Ubi bene, ibi patria - где ми је добро, ту је моја отаџбина
- Мека моћ: Прилика за мале државе попут Србије данас
- Јегор Холмогоров: Стаљин поступао према Русији као према Белом Конгу
- Резолуција о Сребреници – улоге, мотиви, последице
- Међународни ланац трговине децом
- Др Горан В. Ђорђевић: Похвала демократији!
- Ко је био Марко С. Марковић?
- Проф. др Александар Петровић: О антропологији глобалног загревања
- Србија на историјском раскршћу
